Posle uspešne trudnoće 2003. godine sam rodila sina. 2007. godine sam ostala u drugom stanju i u 12. nedelji imala spontani pobačaj. Kako sam u bolnicu došla sa obimnim krvarenjem, kiretažu su mi uradili odmah sa lokalnom anestezijom, jer sam obimno doručkovala pre toga. Bilo je grozno i jako bolno. Oko nedelju dana kasnije rađena je revizija, jer kiretaža nije odrađena kako treba. Nakon toga menstruaciju nisam imala 6 meseci. I pored truda svog lekara sa hormonskim stumulacijama, menstruacija se nije vratila. Svakog meseca sam imala bolove. Tada mi je urađena histeroskopija, odstanjene priraslice u materici i ugrađena spirala, koja je trebalo da zidove materice drži razdvojene. Uz hormonsku stimulaciju, ciklus je vraćen. Spiralu sam nosila dve godine, nakon čega je izvađena, a menstruacija je dolazila redovno i bez nje i bez stimulacije. Lekar, zadovoljan situacijom nakon svega, predlaže folikulometriju. Praćenje folikula pokazuje da imam ovulacije i da je sa radom jajnika sve u redu. Nakon par meseci ostajem u drugom stanju. Mojoj sreći nema kraja. Međutim, u 8 nedelji opet spontani pobačaj. Nakon pokušaja lekara da se spontani završi bez kiretiranja, a sve u najboljnoj nameri naravno, ipak je urađena kiretaža. I posle toga opet isto, menstruaciju nemam 6 meseci, ni uz stimulaciju ni bez nje, bolovi su strašni, a ja držim uput za kliniku gde moram verovatno sve ispočetka. Sve u svemu, posle dva spontana, dve kiretaže, jedne revizije, jedne histeroskopije, spirale i tone hormonskih preparata koje sam progutala, ja sam opet na istom problemu –AŠERMANOV SINDROM. Trenutno se užasno osećam, ali biće bolje valjda. Nije neka ohrabrujuća priča, ali pisaću vam opet kada budem bila bolje.